Jedan sekund više

Jedan sekund više
Sumnjamo da su i oni koji žive 24/7 primetili da je jučerašnji dan bio jedan sekund duži. Šta li pričati o onima koje vreme troše kao da ga ima na pretek.
Međutim istina je. Poslednji sat pred ponoć 30. juna 2015. godine je trajao 3601 sekund umesto redovnih 3600 (24x60x60). Prestupni sekundi kao prestupne godine nastaju iz prirodnih razloga. Brzina okretanja Zemlje zavisi od gravitacije drugih nebeskih tela, posebno Meseca. Obično je svakog sledećeg dana malo sporija od prethodnog, ali kad bi se ta razlika od 0,02 sekunda dodavala u kalendar imali bismo dobro šanse da završimo gledajući zalazak sunca u jutarnjim satima.
Tako da naučnici samo prate izmene dodavajući po potrebi taj sekund 30. juna ili 31. decembra. Naravno svi satovi sveta bi trebali da se prilagode navedenim izmenama, ali od 1972. imali smo svega 25 prestupnih sekundi. Obzirom da savremeni razvoj medija i tehnologija samo smeta ubacivanju tog sekunda u sistem merenja vremena, neki predlažu da se ne zamajavamo.
Međutim da li nam je zaista toliko nebitno na šta trošimo godine, dane, minute, pa i sekunde, da bismo hteli da se otkažemo još jednog trenutka sreće, ljubavi pa čak i tuge, koje nam naša planeta ljubazno poklanja?